Naizgled jedna sasvim obicna devojka. Kada je upoznate promenite misljenje. Samo ako je stvarno upoznate. Imam 17 godina, ali se osecam starijom. Mislim da sam odavno zasla u svet odraslih. Nisam sigurna da li je to dobro ili nije, ali ja tome ne pridajem neki veci znacaj. Sto znaci da mi ne smeta. Zivim u lepom nam Beogradu, jel? Nazalost, idem u ekonomsku skolu. Zasto nazalost? Pa vidite ja sam veoma  kreativna. I kao takva osoba ne volim da se bavim poslovima koji imaju odredjena ''pravila'' i granice. Ja sanjam. Ja mastam. Ja istrazujem. Uvek. Ne provodim puno vremena u realnom svetu. Moje svet je daleko odavde. Negde iza duga, nevinih osmeha, toplih zagrljaja, iskrenih emocija. No, cini mi se da u poslednje vreme svih ovih stvari ima sve manje. Devojka koju mozete videti u autobusu kako slusa muziku setnog pogleda zagledana u daljinu i razmislja o nekim apsurdnim stvarima, koje njoj znace. Devojka koja pokusava da juri svoje snove i daje sve od sebe kako ne bi ispalo suprotno. Zapravo pokusava da od realnosti napravi igraliste za svoje snove. Iako bih napisala jos gomilu stvari, sada cu se ipak povuci, jer nisam sigurna da one zapravo nekome nesto znaci. Cisto formalnosti radi morala sam da napravim jedan mali uvod. Mislim ako ce neko vec da cita ovo sto ja pisem, doduse prvenstveno za sebe, bio bi red da zna bar nesto o meni. A ostalo neka zakljuci sam iz mojih tekstova. Htela sam da napravim blog kako bih neki deo svog zivota uspela da podelim, zapisem i ne zaboravim. Ovde gde mogu da izbacim iz sebe sve ono sto nisam izgovorila naglas. Ovde gde niko nece posumnjati da trazi.
VOLI, ZIVI I SLEDI SVOJE SNOVE!
 "Life itself is the most wonderful fairy tale."