Maj
03
U pravu je.
Jesam uplasena.
Postoji deo mene koji zeli da ga pusti u moj zivot ali onda osetim kako iznova dizem te zidove oko sebe, a ne razumem zasto. To je mozda ono sto me najvise fascinira kod njega: da uprkos tome sto je patio, on i dalje moze da gleda na zivot sa one nekomplikovane strane. Nikada nisam spoznala takvu sudbinu ranije. Cini me tako tuznom sto ljudi kao sto je on, ljudi koji su izgubili sve, mogu i dalje da budu otvoreni i da vole..dok ja, koja nisam izgubila nista, ne mogu.
03 Maj 2010, 20:10
Zato sto ti koji gube, znaju da je bilo gore.
Znam po sebi.
Naucis da cenis prave vrednosti, a sitnice da te ne doticu, draga ashtya.
Pustaj u zivot samo one koji to zaista zasluzuju. Prekratak je zivot da bi se bakcala sa onima koji te nisu vredni.
:*
03 Maj 2010, 20:15
Da, ali kako mozemo da znamo ili kazemo ko je vredan ili nije?
Zar se sto puta nismo opekli i povredili dok smo pruzali sanse onima za koje smo mislili da su nas vredni??
03 Maj 2010, 21:03
Ashtray,
jesmo. Upravo tako se i uci.
Videces vec, kad vreme prodje...
Zelim ti srecu.