Reči. Obožavam reči. Reči koje se ne koriste često, stare reči, strane reči, reči koje su zauvek zaboravljene, zarobljene u narodu. Oduvek sam ih volela i oduvek sam bila svesna toga koliko su one moćne.  Međutim reči, sve te perfektno povezane reči, čine rečenice koje se stapaju u obećanja. Koliko reči, toliko pogaženih obećanja, toliko tuge. Vidi ih samo sada, koliko me peku... Zato sada gubim veru u njih, a to nije trebalo da se desi. Nikada nije trebalo da se desi. Jedna loše upotrebljena reč, neprikladna, odzvanjaće miljama i miljama. Stvaraće taj eho koji će se stalno ponavljati i odzvanjati u mojoj glavi. I zato prestajem, ne želim da čujem. Počinjem da verujem samo činjenicama, delima... jer reči vetar odnosi, i kao da nikada nisu bile izgovorene.