Hej, ti! Cujes li kako vreme tece? Nezaustivo.Neumoljivo. Kako praznina ulazi u nase duse i prekriva ih nevidljivom ljusturom. Stezajuci sve vise srce moje. Vidis li to? Toliko vremena, toliko godina. A i sada kada vetar dune mrseci moju kosu, nosi sve uspomene i zapljuskuje mi ih pravo u lice. Iako nesigurno i bezvoljno, posle tebe sam pokusala da volim opet. I ne mogu reci da nisam. Ja jesam volela, ali ne istom merom. Ne istom kolicinom ljubavi, istim osmesima, istim dodirima, mekim poljubcima. Ne istim rukama. I lutala sam zajedno ali ipak sama, jer niko nije mogao da me razume kao ti. I dalje mi nije jasno, kako vreme leci sve. Meni ono to jos nije dokazalo. Znam samo da je ljubav koju sam tada osecala bila nevina, naivna, iskrena... Vreme koje sam provela voleci te, je vreme kada sam odrastala. Zapravo bas u tim trenutcima moje "volim te" je dobijalo stvarni smisao tih istih izgovorenih reci. Izgleda da sve ima svoje granice. Mrzim granice. Hocu da budem slobodna. Ne mogu. Secam se da je ceo svet stao, kazaljke na satu su bile lenje tog oktobra. Suvise lenje i vreme je teklo sporo. Tog sivog i hladnog oktobra. Ipak nekako krenes opet, ucis da hodas sam ponovo. Nisam zaboravila. Mada mislim da je najvise bolelo to sto si ti nastavio dalje. Bez cekanja. Bez oklevanja. Moj strah o tome sta ce sutra doneti bez tebe nije me ostavljao na miru. Agonija. Njeni hladni zidovi, suve, nabrane ruke. Grabila je i obuzimala me je iz casa u cas. Tonula sam samo dublje. Povrsina je bila tako daleka. Tako nedostizna. Vreme ne leci, ono samo privremeno ublazava. I posle svega nisam prestala da te volim. Da se nadam da cu te jednog dana slucajno sresti i da ces mi se opet nasmejati, onako kako si samo ti to znao. I znam da ces jednog dana biti zvezda na necijem nebu, ali zasto to nebo ne moze da bude moje? Uprkos svemu ja ti zelim srecu. Zelim ti da osetis istu onu ljubav koju sam ja osetila voleci te. Takodje ti zelim da kada konacno osetis njena meka i svilenkasta krila, ne uspes da osetis ubode koje ih mogu razoriti, unistiti. Sto se mene tice, ja cu nastaviti dalje. To je jedino sto umem. To je jedino sto znam. Cekacu da nam se putevi ukrste ponovo. Sirom otvorenih ruku nadam se da cu pasti u zagrljaj novoj ljubavi. Uostalom sta je poenta u tome da imas srce ako nisi spreman da ga koristis i zavrsis povredjen?
